БИБЛИОТЕКА РУСКЕ КОЛОНИЈЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ У ПАНЧЕВУ

    Панчево, Вршац и Бела Црква су градови у Јужнобанатском округу у Војводини¹, где су се руски емигранти населили одмах након Октобарске револуције, још у првом имиграционом таласу, 1919. године. Убрзо након досељавања, поред осталих институција руских, и руско-српских, они оснивају и своје библиотеке. У Панчеву се данас у Градској библиотеци чува Библиотека руске колоније, у Градској библиотеци у Вршцу - Библиотека Друштва руских официра, и у Белој Цркви - у Градској библиотеци, у Гимназији „Јован Цвијић“ и у Историјском архиву - књиге Руског кадетског корпуса у Белој Цркви.
    Све ове библиотеке поседују елементе посебних библиотека, „библиотека у библиотеци” или corpus separatum-а. У градске библиотеке поменутих градова ове библиотеке руске емиграције доспеле су вероватно онда када су руске колоније престале да постоје као организоване заједнице. У својим фондовима оне данас имају вредна прва издања аутора савремене руске књижевности с почетка ХХ века, Куприна, Ремизова, Буњина, Замјатина, дела руских класика штампана између два светска рата – Достојевског, Чехова, Пушкина, Гогоља, и први пут штампана дела руских емиграната. У Библиотеци руске колоније у Панчеву већина књига припада руској емиграцији. Оне су писане на руском језику старом ортографијом, а штампане су између два рата у Берлину, Паризу, Бечу, Прагу, Софији, Београду... Један број књига у фонду штампан је у Русији у 19. веку (Москви и Санкт-Петербургу) а неке почетком 20. века, и између два светска рата. Све ове књиге носе печат Библиотеке руске колоније.
    Посебно значајне у фондовима ових библиотека јесу књиге издате у Београду и другим крајевима Краљевине Југославије. Југославија је између два рата била важан центар културног, просветног и уметничког стваралаштва руске емиграције, па се ту развија и издавачка делатност коју одређује постојање руских институција: Руске заграничне цркве и Главног штаба генерала Врангела, тако да се у књижевној продукцији објављеној код нас појављује црквена литература, литература о руској армији и мемоарска литература која представља мало истражен историјски извор. На издавачку делатност у Краљевини утичу и друге установе руске емиграције као што је „Земгор“, културно-просветна, касније друштвено-политичка организација која издаје периодичну публикацију „Руски архив“, затим Руски научни институт, основан под покровитељством краља Александра I Карађорђевића 1928. године (издаје периодичну публикацију „Записи Руског научног института“), Руски културни одбор при Државној комисији за руске избеглице, (основан 1927. године), имао је посебну издавачку комисију чији је задатак био да штампа руске класике, савремене руске писце и још необјављена дела руских емигрантских писаца. Од 1928. до 1934. године Комисија је објавила 61 наслов сврстан у три едиције: Руска библиотека, Дечја библиотека и Библиотека за младеж, и све три су заступљене у емигрантским библиотекама Јужнобанатског округа. Оне овде нису комплетне, али у њима се налази значајан број наслова.     Библиотека руске колоније у Градској библиотеци у Панчеву у свом фонду има 1.060 књига и 105 примерака периодике сврстаних у 28 наслова. Она није комплетна, али ту се могу наћи периодична издања руске емиграције објављивана између два рата у Паризу, Софији, Прагу, Берлину и Београду.
    Највише књига у фонду носи печат Библиотеке руске колоније Панчево, нешто књига је без било каквог печата, нешто књига поред печата Библиотеке руске колоније Панчево носи и печат других библиотека, а један број књига је само са печатом других библиотека или издавача руске књиге, па чак са адресама у Београду и другим крајевима Краљевине СХС (Југославије). На овај начин се може стећи делимична слика о издавачима, библиотекама и књижарама где се могла наћи руска књига, па их стога овде наводимо:  [Даље...]

¹    Јужнобанатски округ обухвата општине Панчево, Ковачица, Алибунар, Вршац, Бела Црква, Ковин, Пландиште и Опово. Ми смо наше истраживање ограничили на градове у којима су између два рата постојале велике руске колоније, Панчево, Вршац и Бела Црква.

БИБЛИОТЕКА РУССКОЙ КОЛОНИИ В ГОРОДСКОЙ БИБЛИОТЕКЕ ГОРОДА ПАНЧЕВО

    Города Панчево, Вршац и Бела Црква располагаются в Южнобанатском округе в Воеводине, Республика Сербия,¹ в которых русские беженцы поселились сразу после Октябрьской революции, в первой иммиграционной волне, в 1919 году. После их приезда, в указанных городах, наряду со своими русскими и русско-сербскими организациями, они открывают и свои библиотеки. В городе Панчево, в Городской библиотеке, ныне находится Библиотека русской колонии, в то время как в Городской библиотеке в Вршаце сохранился фонд Библиотеки Общества русских офицеров, а в городе Белая Церковь, в Городской библиотеке, в Гимназии им. «Йована Цвиича» и в Историческом архиве города - книги Русского Кадетского Корпуса.
    Поскольку Городская библиотека Панчево, по отношению к библиотекам в указанном округе по иерархии является вышестоящей, нам было несложно собрать информацию о русских эмигрантских библиотеках, как одном целом на данной территории.
    Все эти эмигрантские библиотеки имеют характеристики отдельных библиотек, «библиотека в библиотеке» или «corpus separatum». Они являются частью многочисленных библиотек, которые были организованы русскими эмигрантами на территории Королевства СХС, везде, где находились их колонии. Эти библиотеки оказались в составе городских библиотек вышеупомянутых городов вернее всего, в то время, когда перестали существовать русские колонии как организованные сообщества. В настоящее время в фондах этих библиотек хранятся ценнейшие первые издания авторов современной русской литературы начала ХХ века - Куприна, Ремизова, Бунина, Замятина, произведения русских классиков, напечатанные в период между Первой и Второй мировыми войнами, - Достоевского, Чехова, Пушкина, Гоголя, а также впервые опубликованные произведения русских эмигрантов. Все эти книги принадлежат русской эмиграции, они изданы на русском языке, опубликованы они были в период между двумя мировыми войнами в Берлине, в Париже, в Венне, в Праге, в Софии, в Белграде.
    Опубликованные в Белграде и в других городах Королевства СХС книги представляют собою особое достояние данных библиотек. В период между двумя мировыми войнами Югославия является важным центром творчества в культуре, образовании и искусстве русской эмиграции, поэтому здесь развивается и издательство в том числе, чем, в свою очередь, определяется существование русских институций русской эмиграции, таких как Русская заграничная православная церковь и Главная ставка генерала Врангеля, в результате чего в литературной продукции, опубликованной в нашей стране, появляется церковная литература (которая встречается и в составе вышеупомянутых библиотек), литература о русской армии и мемуары, которые являются малоизвестным и недостаточно исследованным источником. На издательскую деятельность в Королевстве воздействие оказывают и другие организации русской эмиграции, такие как Земгор, левая эсерская культурно-просветительная и, позже, общественно-политическая организация, которая выпускает периодическую публикацию «Русский архив», потом Русский научный институт, учрежденный в 1928 году под покровительством короля Александра I Карагеоргиевича, «Русский культурный комитет» при Государственной комиссии по русским беженцам, основанный в 1927 году, в составе которой работала отдельная комиссия по издательству, задачей которой является издание русских классиков, современных русских писателей и не опубликованных произведений русских писателей-эмигрантов. В период с 1928 по 1934 год Комиссией было издано 61 произведение в трех эдициях: Русская библиотека, Детская библиотека и Библиотека для молодежи - все эдиции находятся в составе вышеупомянутых библиотек. Они, к сожалению, неполные, но в их составе имеется большое количество произведений.
    Библиотека русской колонии в Городской библиотеке в Панчево в своем фонде насчитывает 1060 книг и 28 наименований периодики (105 экземпляров). Коллекция периодических изданий неполная, но тут имеются периодические издания русской эмиграции, вышедшие в период между двумя войнами в Париже, в Софии, в Праге, в Берлине и в Белграде.  [Даље...]

¹    В состав Южнобанатского округа входят города (городские администрации) Панчево, Ковачица, Алибунар, Вршац, Бела Црква, Ковин, Пландиште и Опово. Наше исследование нами ограничено только на те города, в которых между двумя мировыми войнами существовали русские колонии - Панчево, Вршац и Бела Црква.