У Београду је, у том периоду, живело мање од 10 % Руса, а у својим књижарама и библиотекама имали су око 261.500 књига, наводи Остоја Ђурић у свом истраживању.⁸
    Алексеј Арсењев, истраживач руске емиграције, даје податак да су руски емигранти у Краљевини Југославији за 25 година објавили око две хиљаде књига и брошура и 320 периодичних публикација. Око 80 - 90 процента те продукције објављено је на територији данашње Србије. Највише публикација, непериодичних, објавио је „Руски научни институт“ - 116, затим Издавачка комисија при „Руском културном одбору“ - 56, „Национални савез новог поколења“ – 31; издавач из Беле Цркве „Православно мисионарско удружење“ - 27, затим су ту издавачи „Свјатослав“ М. Г. Коваљова - 22, „Новое времја“ М. А. Суворина - 16. Руске књиге штампане су у следећим штампаријама: Руска типографија С. Ф. Филонова (Нови Сад), у Београду „Руска типографија“, „Слово“ И. Попова и А. Бољшакова, Типографија М. Павленко и И. Попова а било је и српских штампарија које су штампале руске књиге „Светлост“, „Меркур“, „Орао“.⁹
    Тема о броју Руса настањених у Београду између два рата била је предмет многих истраживања. Према попису становништва који је обављен 16. априла 1929. године установљено је да у Београду живи 9430 Руса што би била једна трећина од укупног броја руских емиграната настањених у Краљевини Југославији. Као поуздан податак да их је тада у Краљевини било око 30 хиљада, можемо узети текст Е. Захарова у београдским Општинским новинама од 15. јануара 1930. године. Он овде даје и податке о броју библиотека и књига на руском језику које су поседовали руски емигранти. Највећа руска библиотека у то време у Београду била је „Јавна библиотека“ са 50 хиљада свезака смештена у палати Академије Наука која је у своме фонду поседовала и стара и нова издаља руских књига. „Савез Руских Књижевника и Новинара“ имао је своју добро уређену библиотеку, док библиотека „Земгора“ броји 13 хиљада публикација. Ако се узму у обзир приватне библиотеке и београдске руске књижаре, може се поуздано рећи да је у Београду у то време било око сто хиљада руских књига, тврди Захаров.¹⁰ То би били подаци за Београд а како смо већ навели, готово у свим градовима у којима су постојале руске колоније руски емигранти су оснивали своје библиотеке.
    У овом Каталогу ми дајемо библиографски опис садржаја Библиотеке руске колоније у Панчеву примењујући правило Међународног библиографског стандарда за опис књига – ISBD(А) а по коме је урађен и Каталог старих књига Градске библиотеке Панчево.
    Готово све књиге у фонду Библиотеке руске колоније су накнадно коричене што нам указује на то да су много и коришћене. Неке од њих су при коричењу привезане са једним или више наслова па имамо привезане примерке што смо и навели у посебном регистру.
    Неке од књига у фонду су оштећене, недостају сви потребни подаци за потпун библиографски опис (нпр. место издања, издавач, штампар…), али ми смо и те примерке у складу са правилима уврстили у Каталог. Све књиге су писане старом ортографијом, у неким појмовима има и недоследности (нпр. Берлин као место издања написан је на више начина, па имамо Берлинъ, Берлин и чак Berlin), али ми смо се и ту придржавали правила за опис које налаже „a visu“.

⁸    Остоја Ђурић, Руска литерарна Србија : 1920-1941 : (писци, кружоци, издања) (Горњи Милановац : Дечје новине, 1990). – Стр. 37.
⁹    Арсеньев Алексей Борисович, Русские в Сербии Русская эмиграция в Сербии ( Белград : Весна инфо, 2009), 48.
¹⁰    Чланак Е. Захарова о животу девет хиљада руских емиграната у Београду објављен у београдским Општинским новинама од 15. јануара 1930. године

    Данные о количестве книг русских колоний в Королевстве Югославия в период между двумя мировыми войнами исследованы не полностью. В Южнобанатском округе в городах Панчево, Вршац и Белая Церковь, куда русские поселились в перовой эмиграционной волне, обнаружено примерено 3000 книг, принадлежавших русской эмиграции.
    Алексей Арсеньев, исследователь истории русской эмиграции, сообщает информацию о том, что русские эмигранты в Королевстве Югославия, за 25 лет опубликовали примерно две тысячи книг и брошюр, а также 320 периодических публикаций. Большинство этой продукции - 80-90 процентов - вышло в свет на территории нынешней Сербии. «Русский научный институт» опубликовал большую часть непериодических публикаций – 116, потом «Издательская комиссия Русского культурного комитета» - 56, «Национальный союз нового поколения» – 31; издатель из г. Бела Црква, «Православная миссионерская ассоциация» - 27. Из остальных издателей следует упомянуть: «Свјатослав» М. Г. Ковалева - 22, «Новое время» М. А. Суворина - 16. Русские книги печатали в следующих типографиях: «Русская типография» С. Ф. Филонова (г. Нови Сад), в Белграде: «Русская типография», «Слово» И. Попова и А. Большакова, Типография М. Павленко и И. Попова. Среди них были и сербские типографии, в которых печатали русские книги, такие как: «Светлост», «Меркур», «Орао».⁵
    Тема о количестве русских, проживающих в Белграде в период между двумя мировыми войнами, была предметом работы многих исследователей. По переписи населения, опубликованной 16 апреля 1929 года в Белграде прописано 9430 русских, что является одной третью общего количества русских эмигрантов, поселившихся в Королевстве Югославия. Достоверным фактом о проживании в Королевстве Югославия около 30 тысяч русских, является текст Е. Захарова из белградской «Общинной газете» от 15 января 1930 года. В своем тексте он сообщает информацию о количестве библиотек и книг на русском языке, находящихся у русских эмигрантов. Самой крупной библиотекой в это время была «Публичная библиотека», в которой насчитывалось 50 тысяч экземпляров. Она располагалась в здании Академии наук. В фонде библиотеки находились как старые, так и новые издания русских книг. «Уния Русских Писателей и журналистов» имела свою хорошо организованную библиотеку, в то время как, в библиотеке «Земгора» насчитывалось 13 тысяч публикаций. Если учесть частные библиотеки, белградские русские книжные магазины, с большой достоверностью можно сказать, что в это время в Белграде было около 100 тысяч книг, утверждает Захаров.⁶ Выше даны данные по Белграду, но как мы уже сказали, почти во всех городах, в которых существовали русские колонии, русские эмигранты организовали и свои библиотеки.
    В Каталоге, над созданием которого мы работаем, представлено библиографическое описание содержания Библиотеки русской колонии в г. Панчево, соблюдая правила Международного стандартного библиографического описания книг – ISBD(А). По данным правилам уже сделан Каталог старых книг Городской библиотеки Панчево.
    Почти все книги фонда Библиотеки русской колонии были подвергнуты повторному переплету, что указывает на их многократное использование. В этом процессе некоторые из них были объединены с одной или с несколькими книгами, в результате чего получились объединенные экземпляры, что указано в отдельном реестре.
    Некоторые из книг фонда повреждены – отсутствуют данные необходимые для полного библиографического описания (место издания, издатель, типография, …), но и такие экземпляры нами включены в Каталог в соответствии с библиографическими правилами. Все книги напечатаны по старому стилю, в некоторых имеет место отличие написания некоторых топонимов (например, город Берлин, как место издания, встречается как: Берлинъ, Берлин и даже Berlin), но нами и здесь были применены правила описания, а именно применение принципа „a visu“.

⁵    Арсеньев Алексей Борисович, Русские в Сербии Русская эмиграция в Сербии (Белград : Весна инфо, 2009), 48.
⁶    Статья Е. Захарова о жизни 9000 русских эмигрантов в Белграде, опубликованная в белградских Општинским новинама 15 января 1930 года.